Студопедия
Случайная страница | ТОМ-1 | ТОМ-2 | ТОМ-3
АрхитектураБиологияГеографияДругоеИностранные языки
ИнформатикаИсторияКультураЛитератураМатематика
МедицинаМеханикаОбразованиеОхрана трудаПедагогика
ПолитикаПравоПрограммированиеПсихологияРелигия
СоциологияСпортСтроительствоФизикаФилософия
ФинансыХимияЭкологияЭкономикаЭлектроника

Ва нисбати доираи шахсон

Муносибатњои мањсул ва алоќаманди муносибатњои мењнатї аз се гурўњ иборатанд. | Услуби њуќуќи мењнатї гуфта, маљмўи тарзу василањои њуќуќиеро меноманд, ки тавассуташон танзими муносибатњои мењнатї сурат мегирад. | Системаи њуќуќи мењнатї њамчун | Предмет, услуб ва системаи илми њуќуќи мењнатї | Уќуќи мењнатї | Конститутсияи (Сарќонуни) ЉТ манбаъи умда барои тамоми соњањои њуќуќ, аз љумла њуќуќи мењнатї мањсуб мегардад. | Дар силсилаи санадњои меъёрї-њуќуќї оид ба мењнат мавќеи марказиро КМ ЉТ аз 15 маи соли 1997 ишѓол менамояд, ки аз 11 маи соли 1997 мавриди амал ќарор дода шудааст. | Пас аз КМ ЉТ њалќаи навбатиро дар силсилаи санадњои меъёрии њуќуќї, ќонунњое ташкил медињанд, ки бањри танзими њуќуќии љанбањои алоњида ва мушаххаси мењнат пешбинї шудаанд. | Уќуќи мењнатї | Принсипи таъмини њуќуќи корманд ба суѓуртаи иљтимої. |


Читайте также:
  1. Андозбандии шахсони њуќуќї
  2. Дигар андозњои аз љониби шахсони њуќуќї пардохтшаванда
  3. Шахсони љисмонї њамчун субъектони њуќуќи маъмурї

 

Муайян намудани амали ќонунњо ва дигар санадњои меъёрии њуќуќї, аз љумла ќонунњо ва дигар санадњои меъёрии њуќуќї оид ба мењнат ањамияти баѓоят бузурги амалї дорад.

Амали ќонунњо ва дигар санадњои меъёрии њуќуќї дар замон, макон ва нисбати доираи шахсон ба санаи (лањзаи) мавриди амал ќарор додани онњо вобаста аст.

Санаи ќабул, тартиби интишор ва мавриди амал ќарор додани ќонунњо ва дигар санадњои меъёрии њуќуќиро Ќонуни Љумњурии Тољикистон «Дар бораи санадњои меъёрї-њуќуќї» аз 8 декабри соли 2003 муайян намудааст, ки меъёру муќаррароти он ба ќонун ва дигар санадњои меъёрии њуќуќї оид ба мењнат, ба истиснои созишнома ва санадњои меъёрии дохилї, комилан мансубанд.

Ќонунњои конститутсионї ва дигар ќонунњои Љумњурии Тољикистон пас аз интишори расмї мавриди истифода ќарор дода мешаванд, агар дар онњо дигар мўњлати мавриди амал ќарор додан, муайян нашуда бошад. Масалан, КМ ЉТ 15 маи соли 1997 ќабул шуда, 11 июни соли 1997, яъне аз рўзи расман интишор ёфтан мавриди амал ќарор гирифтааст.

Тибќи Ќонун «Дар бораи санадњои меъёрї-њуќуќї», ќонунњои конститутсионї, ќонунњо, санадњои умумињатмии меъёрї-њуќуќї, инчунин санадњои њуќуќии байналмилалии аз љониби Тољикистон эътирофшуда дар нашрияњои расмї интишор шуда, аз лањзаи интишор эътибори њуќуќиро касб менамоянд. Санадњои меъёрї-њуќуќии ба њуќуќњо, озодињо, ўњдадорињои инсон ва шањрванд дахлдошта, ки љињати иттилои умум интишори расмии худро наёфтаанд, мавриди татбиќ ќарор намегиранд (моддаи 53 Ќонуни мазкур).

Ќонунњои Љумњурии Тољикистон на дертар аз понздањрўзи ба имзо расидан аз љониби Президенти Љумњурии Тољикистон дар рўзномаи «Љумњурият», инчунин дар «Маљмўи ќонунњои Љумњурии Тољикистон» ва «Ахбори Маљлиси Олии Љумњурии Тољикистон» интишор ёфта, эътибори њуќуќиро соњиб мешаванд.

Санадњои меъёрї-њуќуќї, Ќарори муштараки Маљлиси Миллї ва Маљлиси намояндагони Маљлиси Олии Љумњурии Тољикистон, ќарорњои Маљлиси миллии Маљлиси Олии Љумњурии Тољикистон, ќарорњои Маљлиси намояндагони Маљлиси Олии Љумњурии Тољикистон дар рўзномаи «Садои мардум» ва «Ахбори Маљлиси Олии Љумњурии Тољикистон» интишор мешаванд.

Тартиби интишори расмии санадњои Президент, Њукумати Љумњурии Тољикистон, њокимияти мањаллї, маќомоти худидораи шањрак ва дењотро Президенти Љумњурии Тољикистон, тартиби интишории расмии санадњои вазорат, кумитањои давлатї ва дигар маќомоти идоракунии давлатиро бошад, Њукумати Љумњурии Тољикистон муќаррар менамоянд.

Санадњои вазоратњо, кумитањои давлатї, дигар маќомоти идоракунии давлатї ва њокимияти мањаллї, маќомоти худидораи шањрак ва дењот танњо баъди тафтиш ва баќайдгирї аз љониби Вазорати адлия ва интишори расмї эътибори њуќуќиро доро мешаванд.

Санадњои њамкории дуљониба ё сељонибаи иљтимої (созишномањои тарифї (соњавї), минтаќавї ва љумњуриявї) аз лањзаи ба имзо расидан ё аз санаи дар онњо аксшуда эътибори њуќуќиро доро гашта, на зиёда аз се сол амал мекунанд.

Шартномањои коллективї њамчун санади дуљонибаи њамкории иљтимої ва дигар санадњои меъёрии дохилї низ аз лањзаи ба имзо расидан ё дигар санаи дар онњо муайяншуда эътибори њуќуќиро пайдо мекунанд.

Њамин тавр, амали санади меъёрї-њуќуќї дар замон бемўњлат аст, ба шарте, ки дар худи санад ё санад оид ба мавриди амал ќарор додани он тартиби дигар муайян нашуда бошад.

Санадњои меъёрї-њуќуќии мавриди амал ќарордодашуда, аз љумла санадњои меъёрї-њуќуќие, ки дар онњо меъёрњои њуќуќи мењнатї љой дода шудаанд, амали бозгашт надоранд ва танњо нисбати он муносибатњое татбиќ мешаванд, ки пас аз эътибор пайдо намудани ин санадњо ба вуљуд меоянд.

Доираи амали санади меъёрї-њуќуќї дар макон на танњо ва на њама ваќт аз субъекти чунин санадро ќабулнамуда, инчунин аз шароити иќлимї-табиї ва хусусияти кору истењсолот, вобаста аст. Санадњои ќонунгузорие мављуданд, ки якум, њамзамон дар тамоми ќаламрави Тољикистон ва нисбати тамоми кормандону корфармоён (масалан, КМ ЉТ, Ќонунњои Љумњурии Тољикистон «Дар бораи њифзи мењнат дар Љумњурии Тољикистон»), дуюм, дар тамоми каламравї љумњурї, лекин нисбати субъектњои алоњидаи њуќуќи мењнатї ё муносибатњои њуќуќии мењнатї (маслан, Ќонунњои Љумњурии Тољикистон «Дар бораи маориф», «Дар бораи иттифоќњои касаба, њуќуќњо ва кафолати фаъолияти онњо», «Дар бораи иттињодияњои корфармоён», «Дар бораи гурезњо» ва ѓайра)), сеюм, дар њудуди минтаќаи муайян, лекин нисбати тамоми кормандони ин минтаќа (масалан, созишномањои минтаќавї), чорум, дар њудуди ташкилоти мушаххас, лекин нисбати тамоми кормандони ин ташкилот амал мекунанд.

Аз ин лињоз, Л.А.Сыроватская мафњуми амали санадњои меъёрї дар маконро одилона мафњуми шартї мењисобад1.

Амали санадњои меъёрї-њуќуќї оид ба мењнат нисбати доираи шахсон бо дарназардошти омилњои воќеї (шароити номусоиди табиию- иќлимї, шароитњои зарарнок, вазнин ва махсусан зарарноки мењнат, мењнати ба шиддати баланди асаб ва эњсосот вобаста) ва омилњои субъективї (љинс, синну сол, дараљаи коршоямї), сурат мегирад (масалан, амали ќонунњои Љумњурии Тољикистон «Дар бораи маориф», «Дар бораи њифзи мењнат», «Дар бораи њифзи иљтимоии маъюбон дар Љумњурии Тољикистон», «Дар бораи ветеранњо», Ќарорњои Њукумати Љумњурии Тољикистон аз 31 марти соли 2003 №19 «Оид ба муќаррар намудани меъёри ягонаи нињоии музди мењнати кормандони Марказњои (гурўњои) татбиќи лоињаи инвеститсионї», «Дар бораи тасдиќи коэфитсенти ноњиявї ба музди мењнат барои кормандони бевосита ба кори сохтмони роњи оњани Ќурѓонтеппа – Кўлоб машѓулбуда» аз 23 декабри соли 1993, «Дар бораи муќаррар кардани иловапулї ба маоши шахсони дорандаи унвони илмї ва људо намудани маблаѓ барои баланд бардоштани андозаи њадди аќали подоши эъљодкорони Љумњурии Тољикистон» аз 1 июли соли 1999 ва ѓайра).

 


Дата добавления: 2015-11-16; просмотров: 77 | Нарушение авторских прав


<== предыдущая страница | следующая страница ==>
Онунгузории умумї ва махсус оид ба мењнат. Ягонагї ва тафриќа дар танзими муносибатњои мењнатї| Саволу супоришњо барои худсанљї

mybiblioteka.su - 2015-2024 год. (0.007 сек.)